Толико је лоших аспеката у овом смушеном и суштински некреативном филму који успева да изгледа појефтино и поред за српске услове одличног буџета. Најлошије је ипак то што маса људи самоуверено сматра да је изузетан/одличан/вансеријски филм. Куку и леле, смилујте нам се богови кинематографије.
P.S: Када крене песма Moody blues а Тома напушутен и сам, очима веселог детета тугује у Чамерици је вероватно највећи кринџ који сам видео у скорије време.